Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

западних провинција дарства издаде Кантакузина, приближи се царици Кеснији, нудећи јој да јој војском пемогне доћи до њенога права да управља земљом. Частољубива Кеснија пристаде и јавно усини Сиргијана. Солунци се одмах заклеше на верност Кеснији и њеном посинку Сиргијану. Можеш мпслити, душо, како је било Андронику ШП. и Кантакувину кад је глас о томе стигао у Цариград. Кантакузин је покренуо и небо и земљу само да со дочепа Сиргијана, жива или мртва. Кад је Сиргијан видео да не ће моћи избећи казну ои побегне из Солуна у Галату. —

— Па то је — зачуди се краљица — побсгао уз (циле у Харибду“ Зар Галата није једно подграђе цариградско 2

— Да. Али су Џеновљани од како су се осилити на мору, направили од тог подграђа државу у држави византијској. Галата се тако осилила према Византији да но зарезује ни једну заповест дарзку, а цар јој не може ништа јер зна да би Цариград умро од глади, ако би он с војском ударио на Галату, толиком флотом располажу данас Џеновљани. |

— Сад разумем за што је Сиргијан из Солуна побегао у Галату, која је преко пута Кантакузинове палаче у Цариграду.

— Међутим изгледа — настави Душан — да Галата у овој прилици није хтела да тера мак на конац са Византијом, из каквих разлога нисам могао савнати, тек Спргијану је савстовано да бсжи из Галате ако неће да падне шака Кантакузинових, и Сиргијан је одатле побегао чак у Евбеју у стару Грчку. По мојим последњим извештајима Сиргијан ее ни ту није. осећао сигуран па је побегао у Алаванију. Не смејући у Авлону коју још држе Византинци, а не верујући ни Анжувцима који још држе Драч, он ве кроз средњу Алаванију, која сад није пи чија, пробио у нашу северну Алавацију, и каб што ми паши владалци из Љеша, (Св. Јована и Скадра јављају, Сиргијан се тек на нашој земљи озетто витуран и срећан,

90

.!