Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Сиргијан — рече Вукашин — као војвода највише је допринео те се млади Андроник могао задарити.

— Па ипак је Андроник III. — прихвати стари Хреља — узео мање заслужног Кантакузина себи уз колено. :

— Што се тиче Сиргијановог војводског искуства рече Оливер — око је тако велико, да бих ја, кад на челу наше војске не би имали победиода са Велбужда, њему поверио заповедништво над великим дедом наше војске. | Ја сам готов војевати под његовим заповестима.

— Менп је мило — рече краљ — што видим да ви сви имате вере у Спргијана. Али ја не мислим ни једнога од вас стављати под његове заповести. Треба најпре да на делу видим колико је искрена одансст нама тога Византинца. Ја мислим поделити нашу војску, ради лакшег продирања п снабдевања хранесм на троје. Десно крило повсравам Вукашину, а лево Оливеру. Ја ћу с Хрељом и осталим војводама бити у средини, а спуштаћу се право вардарском долином. Спргијану вам одредио други задатак. Он има да ми састави нарочиту војеку од Арбанаса и Срба који живе међу планинским племенима између Шкумбе и Охридског језера, даље од својих присталица у градовима Костуру, Старидолу, Стати, Малакасију, Клисури и Канини, па са том војеком да ми дође у помоћ про тиву Солуна, кад моја главна војска допре до зидина солунских. Ако тај задатак не изврши — ником ништа, ми ћемо бити бев штете, али ако изврши, онда ћу му моћи веровати, и онда ћу га употребити и за већа предувећа и за самостално заповедништво над неком мојом војском.

— Врло мудро радиш краљу господине — рече Хреља.

— Задатак је свију нас — назтави Душан — да освојимо, ако могнеме, другу престоницу византијску Јолуп. Да озвојимо сву земљу од наше јужне границе до волунских зидина ја рачунам да ће нам требати шест недеља, јер ће нам на Вардару а и на неким њеMIM притокама, преко којих ће Вукашин и Оливер

908