Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

И краљица оде хитно у своје крило дворца.

Душан замишљено оде у престону дворницу, у којој га већ очекиваху све војводе, сви чланови великог краљевског већа. -

— Многа лета кашем краљу! — поздравише га војводе громко.

Душан зеде на престо, даде рукама знак да сви седну, па онда рече : : u

— Кнезови и војводе ! Ви сви знате да се ја спремам на војну са Византијом још од онога дана кода сам сео на престо мога светог родитеља. Мислио сем савивати државни сабор да га упштам о овоме рату, као што су увек сви моји предци радили, пре кего што су предузимали војевати. Али прво ја налавим да ми је последњи државни забор већ дао свој призтанак за напад на Византију, а друго наступили су извесни догађаји којима нам се ваља користити што скорије, те нем „не остаје довољно времена за сазивање целог државног сабора. Мислите ли и ви да овога пута можемо поћи бсв сабеседовања са саборем 2 -

— И ми сви тако мислимо светла круно! — рече војвода Вукашин Мрњавчевић. — Војска је сва искупљена и она с нестрпљењем очекује заповест да пође напред !

— Тако је — потврди Оливер, а ва њим сви пови“ каше : Тако је !

— Добро — рече Душан. — А сво за што нам ваља хитати: Цар Андроник Ш. почео је нагло да повраћа изгубљене земље царства. Ако му оставимо времена, Може нас он потражити на нашим јужним границама. Сем тога наша добра срећа је хтела да је цар баш вада толико огорчио једног од својих најбољих војвода, доскорашњет војног заповедника својих западних провинција, стратига Сиргијана, да је оп, као што внате, пребегао к нама и ставио се плод наше крило. Његова војничка способност и његове личне везе баш у градовима на које ћемо ми имати прво да нацаднемо, могу нам бити од велике користи.

5 = ~