Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Бера, па Сера п из самог Цариграда угледати на нас. Ако благоверни краљ пристане немој ми писати, јер ће Кантекузпи ухватити твоју књигу, него намести на оном вису, више реке Галике један велики дрвени крст, намазан добро смолом, па у по ноћи запали тај

крет. Ја ћу са зидина градских чекати тај знак, и

чим га угледам појурићу на коњу. Код тога крста да ме чекаш јер се са тога виса најбоље може видети како је Кантакузин распоредио своју војску источно од града, близу језера Болби. Желсо бих да с тобом осмотримо те положаје и да утврдимо план како ће бити најлакше уништити то мало Кантукузинове војске, јер ће се онда град и бам предати. Али те једно молим, не води собом ни једнога Тоску, јер они добро разуму нашега јевика, па нас неко од њих може издати Кантакузину, јер внаш како су сви Албакци похлапти на новац. Ако поведеш собом одред српске војске, они са јевера' Болби могу нас угледати и ако ништа друго осујстити наше осматрање, а то би била штета, јер ја бих желео да ми тај посао свршимо до воре, па кеда ме ти одведеш краљу, да му не дођем правних шака већ са готовим планом ва прву битку, која ће решити

судбину Солуна а са њом и судбину нашу. ( тога бих

те молио да ме код крста чекаш сам, али опет како ти мађеш да је боље. Ако за неколико ноћи по доласку српске и твоје војске под Солун не угледам тај запаљени крет над Галиком, ја ћу разумети да ме Душан не прима, п онда "збогом ва навек. Твој но: срећни пријатељ

Сфракцив Палеолог,“

— Ово је још једна срећа изпенада — рече војвода Оливер радосно. — Ако се византијска бјечва буде и даље тако

осипала, ми Бемо успети далеко брже и лакше псто_

што смо се надали — прихвати Вукашин. Само краљ ћути. Спустио десну руку са Палсопоговом књигом на колено па укочено гледа преда се. Сиргијан нетремице гледа у ллде краљево.

о = сл