Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Душан најзад диже главу па рече Спргијану :

__ Је си ли ти сигуран да ову књигу није диктирао сам Кантакузин

Сиртијан се трже као да је змију угледао, алп се брво прибра и рече: '

— Ја знам само толико да Сфранцис има разлога више мрвети Кантакувина него ја.

— (С друге стране, ако је Палеолог искрен, он бл нам могао бити од велике користи — рече Душан замишљено, па онда одсудно рече — Ти Беш Спиргијане још ноћав упалити тај крет на вису изнад Галике, али поведи собом једно одељење Палманових коњаника за сваки случај.

— Највећи, баш и да будем сам, не бојим се ја тројпце таквих кепеца као што је Сфранцис..

_- Баш се тих кепеца треба највише чувати, јер ву натучени злоћом, и знајући да се ке могу ослонити на своју телеену снагу, уједају из потаје — рече Душан па преведе на српеки свој разговор са Спргијаном.

Вукашин и Оливер нађоше да је краљева сумња неоснована, али ппак нађоше да војвода Сиргијан не може ићи на тај састанак без икакве пратње па му обећаше послати нарочиту пратњу са једним сатниксм који говори ромејски.

Око пола ноћи истога дана засија се на вису изнад реке Галика један крет од пламенова.

__ Аха — помислише они који у оба логора још не беху васпали — то се српска војска споравумева са

својим пријатељима у Солуну !

Сутрадан, кад већ сунде беше прилично одскочило, Палманова коњаници беху се растрчали по целом логору српеке војске на Вардару да хитно зову све кнезове и војводе у краљев шатор на сабсседовање.

Са свију страна хитали су позвани, мислећи да Душан већ хоће да напада, и ако је још синоћ хтео

516