Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

да се војска неколико дана одмара. Мора бити да је преко ноћ примио какво важно извешће.

Тако је п било, само се то извешће није тидало Солуна него северних граница Србије.

Кад су се сви искупили пред краљевим шатором, Душан изађе из овога тако туробан, како га давно нису видели. ~

— Кнезови и војводе — рече некаквим промуклим гласом — Оно од чега сам још у Сврчину зазирао, наступило је. Угарски краљ Карло Роберт са силном војском прешао је преко Саве и Дунава и загрозио је нашој северној граници.

— То не може бити! — повика неколицина у један мах. .

— То ће бити неки покрет оне угарске војске која стално борави у Београду у Посавини и у Мачви, па до је глас о томе допро довде, порастао је до велике и силне војске. |

— На жаловт — рече Душан — извештај који сам ноћас примио не оставља ни најмању сумњу. Мој вет Младен Шубић коме сам нарочито препоручио да пази на угарског краља јавља ми да је Карло Роберт, чим је чуо да ми крећесмо на југ одлучно да завојшти на нав ; да хрватска властела није била у стању спречити ни скупљање угарске војске ни њен прелазак преко Саве и Дунава. Како је ваше мишљење господо 2 Да ли да нападамо Солун одмах, или да напустимо опсаду тога града ва сада, да се задовољимо земљом и градовима које смо на југу задобили, па да се што скорије вратимо на север 2

— Да нападамо, господару, па кад узмемо и Солун, онда да се вратимо на север — забрза Вукашин без икаквог размишљања.

— Дотле ће нам Угри опустошити све до Скопља — рече протовеваст Хреља.

— Тако је светла круно! — повикаше многи.

— Је ли дошао ноћас онај Палелог из Солуна 2 — упита Оливер.

918