Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

За ПЦ аи ен Ori: Pe 7 sa Ји и

После неколико тренутака војници положише тело

војводе Сиргијана пред краља.

Душан клече поред њега и метну десну руку на срце Сиргијаново._

— Слабо, али тек још куца.

Краљ подуже самртно бледу главу војводину и викну :

— Војводо, чујеш ли ме 2

Самртникове очи отворише се полако. С очевидним напревањем последње 'енаге Сиргијан промуда још ово неколико речи:

— Сфранцис... вагрли једном ... другом убио... Умирем за Стефана... цара ромејског..

Ша онда се цело тело укочи и паде на вемљу.

Војвода Сиргијан беше издахнуо.

Душан се заплака -..

Сви кнезови и војводе српских и поморских земаља, пред тим краљевским сузама, скидоше своје калпаке и челичне шлемове.

После подуже дубоке тишине, Душан устаде, убриса очи, погледа редом све своје витезове око себе па рече :

Док се овај мртвац не сарани са краљевским почастима нисам у стању наставити моје мало час отпочето вабеседовање с вама.

И подупирући ве на свој мач Душан полоко уђе у свој шатор и свопственоручно спусти завесна крила на уласку.

Тек што је тело погинулог војводе Сиргијана сарењено са оди:та краљевским почестима целокупне Душенове војске, и тек што је краљ васео да са својим војводама настави сабеседовање о томе шта веља радити у овако промењеним околностима донеше краљу извештај де нарочито поклисарство из Солуна мели да буде изведено пред високо му краљевство,

319

- 5 с сна а на a m и мане па Шу а се