Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

__ Ја к'о велим, Господару — поче Вукашин. Око ва око, зуб за зуб. Кад је Кантакузин смакао нашега пријатеља...

Али Вукашин није могао да доврши.

— То је по старом завету Вукашине, — рече краљ строгим главом — а по нашему сваки је поклисар непри“ косновен. Иди ти доведи великог доместика царевог и знај ако њему или ма коме из његове свите фали једна влас на глави, ти ћеш ми за то одговарати. И теби и свима вама — овде се Душан оврете осталим војводама __ нека је знано да с наше стране нико не сме пред ви-. вантинцима ни једне речи поменути 0 Спргијану и Сфранцису. Правите се да о њима не знате ништа.

Вукашин тунђајући нешто кроза зубе оде да доведе византијско поклисарство.

__ (етавите ме на само — рече краљ, — али се на: лавите у близини мога шатора !

Еенезови и војводе изађоше из краљевог шатора.

Душан је размишљао и старао се да погоди за што се сам Кантакузин ставио на чело једног изасланства које је имало тако просту мисију да упита да ли је краљ вољан вастати се 6 императором ; За краља беше јасно да Велики Слуга царев неће само да се договори о цере“ монијалу за састанак оба монарха, него да покуша у напред решити сва питања 0 којима Цар Жели да говори са краљем.

__ Очевидно — размишљаше Душан — Кантакузин хоће да најпре дарне у њежне жице нашега познанство и пријатељетва за време мога последњег бављења У Цариграду · -· Али могу ли ја поступати пријатељски према човеку који је пре неколико чавова на превару убио једног мог оданог слугу, од кога сам имао права очекивати огромних услуга > Могу ли ја, макар се нас двојица и на само разговарали, да не помемем ил једном речи овај нитковски постулак 2 .. Кад сам 10 запо. ведио мојим људима, онда морам и ја ! |

Кад је Кантакузин са својом свитом стигао, Велики Ставилац Милош Војиновић пође му на сусрет, и кад му двородржице прихватуше коља, Миетт поздрави

Цар Душан 1. 21 | 921