Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

главу поклисарства и поведе га самог, а остали чланова изасланства осташе на коњима. |

У том тренутку појави се Душан на уласку свога шатора.

Кантакузин саже колено пред краљем, али Душап га подиже, узе га за руку и уведе у свој шатор.

Двородржице спустише завссе на уласку.

Душан ћутећи посади свога госта до себе пи Кантакувин узе реч:

— Идући овамо ја сам се размишљао како да се понашам у овој прилици 2 До ли само као слуга мога Господара који има да саспшти једном страном владаоцу једну поруку, или као човек који је пре мало година имао срећу да га тај исти владалац као престолонаследник одликује својим личним пријатељством. "Судећи по начину, како ме високо ти краљевство прима као да се могу надати да краљ, у пркос свему што се међу његовом државом и Византл ом десило, није мене лично што свога благов-љења...

= Моја лична осећ ња према Јовану Кантакузину — рече Душан — нпсу се ни мало променула, јер знам да он није био крив за псмоћ коју је Византија указала бившем церу бугарскем да нападне мога светог родитеља. Андроник ПТ. показује велику мудрост што је баш тебе поставио на чело поклисарства које ми шаље, јер бих са сваким другим другаче разговарао. Добро ми дошао Јоване — и овде му Душан пружи руку Мило ми је што те опет видим здрава.

— Боље те нашао, драги Душане — рече Кантакузин ухвотивши обема рукама краљеву десницу — и ја сам срећан што ми је мој цар дао прилику да те опет видим. Моја прва реч нека буде пврав мог искреног саучешћа у великој жалости која те је задесила борбем на коју си био приморан да је водит противу твог родитеља кога си тако искрено волео. Кад си га победио показао си да си велики владар јер ниси подлегао наваљивању целе твоје државе да понесеш круву за жи= вота оца св га. Твоја великодушност према оној несрећници Марији Џалеслог. вој учинила је да смо ми сви

322 5