Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

у Цариграду екинули капу пред тим провим краљсвским величанством. Али када си све оженио, онда сам вамо ја знао колико си био велики краљ, јер вам само ја знао какве си свете везе срца твога морао да раскинеш да би се могао оженити онако како је интересе твоје државе захтевао... | Душан повуче своју руку па само рече:

— Има болних места, која ни пријатељска рука не треба да додирне...

— Имаш право. Опрости. Ако сам та три доказа твоје душевне величине псменуо, учинио сам само ва то да ти покажем колико је нас све, на врху државе византијске, истинеки сжалостило када сазнадо:мо да тако велики човек објављује нашем дарству нспри“ јатељство, да он после петнавет дана напада на наше градове, и отимље их један за другим, па чак шаље противу нас и војеку свога шурака, и ако га ми нисмо ничим увредили нити му дали повода ва ову војну.

— Ако је и цар бугарски завојштио противу вас, он је то учинио ва то што сте му ви отели 0685 икаквог разлога толике градове. А што се мене тиче, ја сам морао да казним Византију за њено савовииштво ва царем Михаилом противу нас — рсче Душан.

— Тај разлог — настави Кантакузин — може за невољу да послужи пред светом, али међу нама двојицом пема никаквог смисла, јер он би имао смасла да нас је Србија напала одмах после Велбужда, а не позле твог последњсг борављења у гостима код нас. У осталом теби и не треба предамнсм никаквих привидних разлога, јер ја потпуно разумем овај твој напад и освајање наших западних провинција. У твојој младој држави толико је набујала унутрашња снага, она тако силно надире преко досадашњих граница, твојој држави треба бољи ивлав на море, него што је онај у Скадру п у Лешу, а ти си морао да водиш овај рат противу нас, ако низи хтео да дођеш у сукоб са твојсм великом и малом властелом, то ће рећи, са целим твојим народом. Да бих ти покавао како искрено

823

али