Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

ја говорим с тобом ја Бу ти још рећи: Да вам ја на твоме месту, и ја бих урадио тако пето !

Душан само погледа Кантакувина али не рече ништа. Кроз његову главу само сену питање; куда мивли да истера овај препредсни Византинац 2

— Али — настави Кантакузин — да вам ја на твоме мезту, ја бих се ва овај мах задовољио што сам освојио готово целу западну Македонију, ја не бих отимао Солуна...

— Ваљда би се уплашио силне војске коју је Андроник ПЛ. довео у Солун» — упита Душан смешећи се.

— Не. Мој цар, на жалост није довео зилну војску. Да бих ти доказао колико сам ти искрени пријатељ, ја ћу ти поверити да смо ми собом довели један незнатан одред наше војске, јер смо је морали распарчати нешто противу осмакскога султана, а нешто противу бугарзкога цара. СО оно мало војске што нам је претекло дошли смо у другу столицу дарства ва част империје, да погпнемо ако треба за ту част.

— А зар ти мислиш да би за мене било часно да с оваквом и оволиком војеком напустим опсаду Солуна а да не покушам ни једног јуриша противу његових зидина 2

— На то ти могу само ово одговорити: Да сам ја освојио толику земљу и градове, п да сам с оваквом и оволиком војском дошао до самих зидина солукских, ја бих се задовољио да задржим што сем освојио ла Om ca царем византијским уговорио не само мир Hero чак и савез, па би од дара тражио да ми даде и ово мало војске коју он лма овде под руком на послугу ...

— Што! — упита Душан.

— За то да е обема војскама и српском и визан-“ тијском одјурим да бранлм северну границу српске државе од — Угра. =

Душан ћути и гледа преда се... Сотона сна већ и за то... скоро у лети мах кад је и он сам савнао ...

— Ти би тако радио да си на моме месту — рече најзад Душан — само у случају да си заборавио оста-

524