Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Ма via

Кантакузин само рече:

— Надам се да у име царево могу пристати и на тај услов. |

— Онда је у главноме споравум готов. Појединост ћеш ти е Јанићијем удесити. А сада да изађсмо да ми ти представиш остале чланове поклисарства, ја теби да представим моје кнезове и војводе, и онда ми ти пред свима реци за што те је цар послао.

Краљ и Кантакузин ивађоше пред шатор. Кад су обострана представљања свршена, Кантакувин изго вори гласно на грчком језику:

— Светла круно српских и поморских земаља ! Његово императорско величанство Андроник ЈП. дар византијски, мој узвишени господар, желећи да престану непријатељтва између два суседна и православна на. рода, и да се обнови пријатељство између царскога дома и краљевске куће високог ти краљевства, међу којима је било и блиских сродничких веза, послао је нас, своје верне слуге да упитамо високо ти краљевство да ли би оно вољно било пристати на састанак и разговср са ње, говим царским Величанством 7

Јанићије преведе те речи на српски.

Душан одговори српски |

— Господине велики доместиче имлератор:кога двора! Господо повлисари ! Кажите његовом величанству цару, вашем узвишеном господару а моме високом рођаку Андронику Шлем да су и нас ожалсстила последња непријатељетва међу нама, на кеја нас је нагнала једна ранија неправда од стране Византије, и да ћемо ми као благоверни и христољубиви краљ све српске земље и поморске радо пристати да прекинемо та непријатедљетва између два суседна и православна народа, чим се покаје неправда која нам је раније нансеена. Према томе ја ћу бити срећан да дочекам пред мојом војскем његово императорско величансчво. М ј велики доготст и мој велики ставилац договориће се с вама о појединостима тога СИНЕ и о учтивостима које ће се међу нама цомењати '

„4