Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

у т) велики ставилац огласи да је време ручку.

Да ли је био пуки случај, или је то била нарочита пакост Милоша Војиновића, тек огромна трапеза за ручак краљев цару беше постављена на онсме месту где је војвода Сиргијан погинуо... Тако налавимо записано у историјским изворима за ову приповетку.

После ручка, на коме је велики ставилац Душанов, узевши логорске прилике у обвир, сам себе превазишао, госпоштина се вратила у краљев шатор, где се кратко време забавила у пријатељском равговору, па сонда цар, праћен својом свитом оде У своју војску.

Шред вече, тачно по истом цергмонијалу вратио је Душан псеету Андронику 11, само што сада није било представљања обостраних пратилаца.

Царева вечера краљу била је византијски раскошна.

После вечере владари са Кантакувином и Јанићијем одоше сами у царев шатор.

Сад је потписан уговор о миру тачно онакав како га је Душан захтевао. Па илак Кантакузин у својим успоменама, које је при крају живота у Миситри писао, говорећи о овоме миру бележи: да је Душан при мио Андроникову понуду односно једног одреда помоћне византијске војске и да бу 00 „Угри поплашили од те најбоље византијске војске“. Али то није једини случај у списима Кантакузиновим да је он често доторивао историју како је њему ишло у рачун. Ови остали историјски извори тврде да Душан није примио пону“ ђену му помоћ, а ми ћемо видети да му оћа није ни требала.

Пошто је уговор потписан дар и краљ обдаритио један другог богатим поклонима. Душан је обдарио византијску, а Андроник српоку свиту, па онда је дар отпратио краља до пола пута где 66 опет изљубише и растадоше. '-

Кад се Душан вратио својој војеци он је својим кпевовима пи војводама само рекао:

— Ја још ноћас полазим са коњицом право у Скопље куда сам сазвао државни сабор. Вама свима је ва војекку зборно место Кича. Похитајте колико можете више !

229