Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

_—_- Овде ћемо се зауставити да одморимо људе и коње. 3 |

__ Хвала ти, Господару, јер баш сусташе и људи, а коњи под тешким оклопима и својим и својих јахача, скоро падају на нос. 0,

__ Нисам могао раније дати одмора ни људима ни коњима, јер сам страховао да Угри пре нас ке стигну на Космај п Рудник. Сада знам да те опаснссти више нема. Карло Роберт повукао се проеко Саве да се боље спрема за борбу с нама. Улогори се за одмор.

Палман одјури. id

— Јанићије ! — викну Душан. и

Велики логотет притрча.

— Ево прочитај шта ми сад пише шуоић

Јанићије прочита па с досадом одмахну руком:

— Их!

— Што мислиш да би ми до пролећа свршили са Солуном и бев ратних лађа 7 |

— Ја мислим...

— Вараш се. Ипак је боље ово примирије с Византијом докле сваримо што смо од ње прогутали, и докло покушамо да се боље спријатељимо с Млетцима не би ли нам продали неколико наоружаних галера, а што јо поглавито, док Угре тако разбијсмо да нем не могу сметати када по други пут пођемо на Солун.

— Андроник ЈП. и његов Кантакузин добро ће св чувати да високом ти краљевству не даду никаквог по воча за ново непријатељство.

— Колико ја знам Византинце у опште, а Кантакузина нарочито, они ће погавити обвову коју ву према мени примили, да не дирају у Епир и Тесалију, и онда је то довољно да им понова објавимо непријатељства. Не брини ти ништа, нето пиши одмах Вукашину и Олуверу, јави им ва што нам вад није тако велика преша, и пареди им да не ломе војску претераним усиљеним ходом. Нека иду полако на зборно место, па кад сместе војску добро и кад се постарају за све њено потребе, нека дођу на сабор.

OZ о SO

Ду Ot

ala ea

а

тера ka вера

а.

pa