Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Та зу писма још истог дана отправљена главним заповедницима војске.

Државни сабор, који се састао у почетку 1885. године обасуо је Душана благодарношћу целе властеле и духовништва, одобрио му је што је за сада напустио опсаду Солуна и овластио је краља да објави рат угарскоме краљу Карлу Роберту.

Овај је међутим добио помоћни контингенат босански, и пошто се хрватска властела није отворено побунила, то је понова гурнуо у некадашње земље краља Драгутина. Из овога доба има једно племо краља Карла Роберта Папи, у коме му се извињава што је морао да приграби имање Калочке цркве, али, вели он није могао другаче најамити довољно новаца за рат противу јеретичког краља Србије, који је главни непријатељ Угарске. Али му ни то није помогло.

Душан је благовремено заузео са својом војском сва брда и планине које деле мачванску равницу и целу Посавину од централних висова Шумадије. Одељсњима своје лаке пешадије, које је спустио у равнице лиздао је наређења да се боре , али да се не упуштају ни у какву већу битку него да се повлаче, да гледају да намаме угарску гломавну коњицу у кланце, у стење п кршеве Кад је то постигао Душан је грунуо са свем својем снагом, докле су Вукашин и Оливер обилазили непријатељска крпла. У том критичном тренутку окренули су бар нека одељења босанске војске своје оружје против Угра. Бар то вакључујемо по једном запису да су 60санске војводе Рупијер и Миптен прешли на Душанову страну, да су постали ,људи господина краља“. Али баш и ако тај запис значи да су њих двојица само лично прешли на српску страну, иеторијеки је факт, да је у угарској војсци настала таква пометња да је цела почела бежати према Сави. Сад је Душан пустио своју коњицу, која је Угре тако гонила да се многи Угри подавише у Сави. Карло Роберт бло је тако епгуран да ће победити Душана, да се није ни мало спремло ва повлачење своје војске преко Саве. Није имао никаквог моста за то.