Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Још у почетку 1336. године опазила је краљица Јелена да су чак п њени медени месеци прошли.

Душан је још волео своју жену али његова љубав не беше више онако страсна пи бурна, чак ни после дужих растанака због ратовања, као што беше раније.

Јелена се забрину озбиљно.

Прелазила је у мислима свих пет година свог брачног живота не би ли нашла чиме ве је она огрешила према Душану па не нађе ни најмању ситницу.

Краљица је очевидно и душевно и физички страдала од те „хладноће“ Душанове. Сјај њених дивних очију потамне, неста оног здравог руменила са њених некада пуначких а сада упалих образа. Њено поносито краљевско држање, њен достојанствен ход уступи место болесничком држању. Она се једва вукла из једне еобе у другу. Своју „школу“ беше ва свим предала ,Опасаној“ није више хтела да чује ни за девојачке песме ни за свирање на харфи. Цео двор већ је шапутао да је краљица болсена.

Посљедњи који је то приметио беше сам Душан.

— Шта је теби, душо 2 — упита он своју жену.

— Није ми ништа Господару.

— Како није ништа 2 Ти си болесна, што не питаш магистра Антонија.

— Ако вам болевна, за моју болест нема лека ни један лекар. Ти један могао би ме излечити.

— Ја»! Не разумем. | | Краљица на један пут паде на колена и подиже склопљене руке према своме мужу.

— Душане, шта вам ја теби скривила 2

Душан се чисто уплаши, зграби жену за обе руке п притиште је на своје груди.

= Ти, мени екривила 2 Бог с тобом жено, од куда ти таква мивао72 Ти ви узор добре, верне жене, узор краљице и домаћице у једној краљевској кући.

Јелена дршћућим рукама загрли свога мужа па очајним гласом упита:

— Ако је тако, сунце моје, онда ми реци за што ме од неког доба бије лед из сваког твог пољупца 2

536