Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Душан обори очи, али се брзо прибра, п силом се насмеја. i

— То ли је 2 У других људи и жена када се венчају траје оно лудо миловање само месец дана, па онда се претвара у тихо, али искрено пријатељство, које траје до гроба. Међу нама је трајао медени месец пуних пет година. Зар теби није ни то доста“ i

—- Ако сам ја, као и свака друга жена — рече Јелена — ти ниси као други људи. Ти си највећи човек од Црнога и Белога мора и до Јадрана, ти си за твоје непријатеље олуја која све смлави, а за твоје народе ти си благословена киша, која оплођава све српске п поморске земље, а за мене ти си извор топлоте која подржава живот мој, ти си сунде моје, и када ми те покрије облак, мени је хладно не само у телу, него ми је хладно и у души. Казуј, какав је то црни облак који ми у последње време сакрива сунце живота мога 2

Око Душанових усница указа се некакав —- горак осмех и он милујући своју жену по глави, рече:

— То што ви сад рекла, то је лепа песма, али као и свака песма и сувише улепшава истину. Жаловно

ти ја оплођавам све српске и поморске земље, када

нисам кадар оплодити ни моју жену, и ако се нас двоје волемо сваким кончићем нашега тела, сваком помишљу наших душа.

Јелена се трже као да је на змију стала. Њене руке клонуше низ тело, а глава јој паде на груди. Кров њен мозак сену мисао „ја сам нероткиња“ и та је мисао пробурази као оштар нож,

Обоје ваћуташе неколико тренутака. Душан се мучио да нађе речи које ће мање заболети Јелену па најзад проговори:

— Ето пет година како ја као овебао сунце чекам тренутак када ћеш ми пришанути да обећаш чедо под појавом, па га не дочеках ... Ти си ево пет година права мајка не само свој деди краљевске нам куће него и права мајка свима бедним и невољним у делој нашој држави. Гледајући те како љубиш и негујештуђу

Цар Душан Т, 22 | . 997

ава ар а во Рано Јар Ма ара ак Би 5

=