Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

децу, ја сам непрестано замишљао каква ће то bh, "бити ва нас обоје, кад будемо пмали своје деце. Мислио вам да човек као ја, ба тако кршном женом, као што си ти, морају имати пуну кућу радости од своје деце, и стрпљиво сам чекао... Алиесто прође година за годином ... Ја внам да за то ниси крива ни ти ни ја, тако је ваљда У Поа воља .

Јелена сва дрхти, али ћути и гледа преда се.

= Да смо ја и ти само властела, или макар Себри, ми би се морали задовољити нашом судбином, ми би можда нашли да човек на овој земљи не. може бити блажен, па би се задовољили нашом езграничном љубављу мужа и жене макар и бев деде, и када би нам дошао суђени дан, ми би оно што имамо оставили каквом манастиру. Али ми смо краљ и краљица, ми смо одговорни пред Богом и пред људима за будућност и судбину ових

народа којима по вољи божјој управљамо, и ја сам у последње време морао помишљати: ако у овом непрекидном ратовању погинем, или ако ме некаква болештина покови, на коме ће остати држава наша > Ти си ва ових пет година видела колику сам ја муку имао да сабијем рогове моје бесне властеле у државну врећу. Ако би ја умро бев наследника, онда би се цела држава распала, сваки велики властелин дочепао би по које парче, и српске и поморске земље, које сам ја крвљу мојих најбољих јунака знатно. раширио, постале би пљен папске OCI или богумилске Босне, или чак дроњаве Византије..

Ове речи краљеве ране равицу као неком чаролијом. |

Јелена се исправи у свему величанству свога стаса. Крова суве њене дивне очи сенуше сјајем својих најбољих дана. Нестаде дрхтања у њеном телу, а њен глас постаде миран и достојанствен како је пређе био.

— Хвала ти, краљу господине, ва те твоје речи. Оне су ме потсетиле да краљеви и краљице нису за то на овоме свету да се бришу само ва своју пичну срећу п благовање. Њихова је дужност да живе и да умру за срећу својих парода, па макар цео љихов живот био не-

958