Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

прекидан низ страдања и пожртвовања. Ја внам шта, је моја дужност. И да нисам кћи Страцимирова, и да нисам сестра једнога цара, ја бих за пет година мога срећног живота с тобом научила како треба бити краљица. Престолу Неманића треба што скорије законити наследник. Све што томе смета мора се немилосрдно уклонити. Ја не знам да ли је лепа Јевдокија више волела младога краља Стевана, него што ја волем краља Душана, са којим сам била најсрећнија жена, али што внам то је, да ме ни она неће претећи у пожртвовању за тебе, и ва народе којима сам била краљица. Ја ћу се по-

вући у манастир, да би се ти пау господине могао.

оженити.

Тек овде једва приметно вадрхта краљичин глас.

— Та је жртва — рече Душан мирно == тако велика, да је ја не могу примити, у толико мање што је врло велико питање да ли ја нисам крив што нас двоје немамо деце, и што нема ни мало сигурности да ли би ја са другом женом имао порода. Може моја зла судбина удесити да ми и друга жена буде нероткиња. За то је боље да наб двоје причекамо још коју годину .

Ово хладно равмишљање Душаново показа Јелени, да је њена судбина већ решена. И нехотице она се прихвати за високи наслон једне столице да се не сруши на под. : >

У том тренутку уђе велики логотет са неким пер“ таментима. |

Краљ и краљица се тргоше и дадоше себи труда да им св на лицу не позна каква је бура у њиховим грудима. |

— Нека ми опросте ваша Величаства, ако довађујем, али ти се краљу господине спремаш да на ново одеш војсци, а ја данас нађох једно племено ва Дубровник, које сам по твојој ваповести написао још 2-ог Марта прошле године, па ето до сада не могох уграбити слободног тренутка да ти га поднесем на потпис.

— Дај Јанићије | да видим какво је то tub Аха, већам се. То ја уверавам Дубровник да је Доман Менчић са својом браћом исправно држао наше тргове

989

„