Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

у Зети и у Призрену и дасу ми платили све што је краљево. Дај да ти потпитшем, јер то уверење сигурно треба Менчићима као парче хлеба:

Док је Душан потписивао Јелена само помисли:

— После нашег страшног разговора, ова ситница . То је као поруга на бол срца мога Е

— Сем тога, господару, овога часа стигао је економ женскога манастира у Девичу и донео је ову књигу од госпође игуманије за високо ти краљевство.

_ Душан скиде врпцу ла отвори савијутак. У њему беху два писма једно мање а друго веће. Душан загледа прво у оно веће па га пружи евојој жени и рече:

— Ово моја маћеха пише теби клира Јелеко !

да тим Душан уве читати оно мање пиемо.

„Светла круно! — писаше пгуменија —- Од оне несреће на Неродимљу па до данас, у нашој светој обитељи борави удовица светога ти родитеља са њене две владике. да све ове године што протекоше, краљица Марија живела је примерним, богоугодним животом, утркивала се са нашим општежитијем у посту и молитви и добрим делима па опет ја налазим да она није за манастир. Она је сада тек стала на пуну женску снагу, она је сад лешша него што је икад била. Ма колико да се она труди да заслужи пострижење, ја јој не верујем. Њу треба што скорије удати, ако високо ти краљевство не жели да удовица светог ти родитеља послужи на какву саблаван и на поругу Неманића. Од неког времена Марија силно жуди да види своју децу. Ја мислим да она жуди за светским вјајем, јер када би само децу хтела да види, она би молила да јој се деца овамо пошљу на виђење. Било како му драго, она ми је данас предала ову приложену књигу за благовјерну и христољубиву краљицу нашу Јелену. Ја сам то лисма прочитала и немам разлога да га ле пошљем. Али молим високо ти краљевство да ми краљицу Марију не враћа у манастир, него ако је не мисли задржати на двору, да јој одреди друго световно боравиште.

940