Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— ОСећаш ли се заклетве коју си положто када си ступио у моју службу. Како оно беше 2 Да. „Ја, витез Палман, постајући најамник младога краља Стевана Душана, заклињем се живим Богом, да ћу му бити веран докле год будем у његовој служби, и да ћу сваку његову заповест извршити, ако он не буде дирао у моју веру, ако ми буде давао сваке године два пара одела и-потребно пруге л ако ми буде сваке године плаћао по...“

— Милост, краљу господине, ниси ти мене држао као свог најамника него као свог брата. Нека ми опроети Бог, који види моје срце, п нека ми опрости наша

— овде Палману задрхта глас — моја добра госпођа краљица, за коју бих ја сваког тренутка радо погинуо када би јој могао помоћи — али ја MOLŠM и ову

твоју заповест извршити.

И Палман узе краљево писмо херцегу Отону, сакри га у грудима, дочепа кесу с дукатима и приђе руди Душановој да се опрости, али га краљ загрли и пољуби у чело.

— Сад си ми сто пута милији Палмане за то што си се тако тешко примио овог поклисарства. Уверен сам да ћеш га ти боље извршити него ма ко други. Срећан ти пут и ерстнији повратак. Ако хердег Ото одреди своје поклисарство, доведи ми га, али преко нашега Котора, и доведи ми га онамо где будем. Ја сам у књизи херцегу казао, ако хоће да његова синовица постане наша краљица, да јастављам само један услов: да Јелисавета пређе у прсвославну веру.

Да си мене упитао, господару, пре него што ви то записао у твојој књизи херцегу, ја бих ти рекао да то не чиниш, јер ја боље знам наше немачке кнегиње и краљевне. Оне су фанатичке католичкиње. Ја не внам да ли ће стриц помињати девојци тај услов, али ја у мојим разговорима е њом, добро ћу се чувати да јој тај услов не поменсм.

— Ради како те Бог учи !

Не брини, господару, ја знам како ми се ваља владати на немачком двору. Збогом !

341