Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Кад је Палман онако исто нечујно отишао, као што је пл дошао, и кад је чак и пробуђени двородржица. који га је довео п испратио па се вратио, по одобрењу краљевом понова легао да спава, у делом сврчинском двору оста само један човек будав, и то је био сам краљ.

Душан је продужио да хода крупним корацима. Он је знао да ту ноћ неће моћи ока склонити, па је хтео да на ногама дочека зору и да одмах крене из Сврчина са својим оклопницима. да то се још синоћ опростио ва краљицом.

У један мах учини му се да је нешто шушнуло у оближњој соби, која је само вратима била одвојена од његове.

Краљ узе једну запаљену воштаницу па уђе у ту најближу собу али не виде никога. Он оде до дру“ гих врата исте собе кров која се из ње излазило у трем и нађе да су врата забрављена, па се онда врати у своју собу и е досадом епусти свећњак на сто.

— Каква луда мисао — помисли у себи. Баш m кад би Јелена и могла доћи на њу, краљица је и сувише поносита да. прислушкује оно што ес од ње крије... А ја морам да кријем, јер што да joj раздирем срце, ако. од свега овога не буде ништа 7 Ако ли је тако суђено да будо, она ће и сувише брзо савнати за. ту нашу несрећу...

Док је ово премишљавао Душан је за неко време престао да хода.

_ Да је за то време било живе душе у горњем трему, она би чак и у опој помрчини могла опазити једну женску прилику, која се вукла поред зидова придржавајући се једном 1 за њих, док је нестаде у краљичиним собама. |

Душан је опет дуго ходао, али се никако није могао отрести оне „луде“ мисли, и он на један пут дочепа опет воштаницу па оде право у краљичину ложницу.

Осветљена кандилом које је горело пред иконом (n. Богородице, краљица улежаше мирно у својој

348