Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Јелени се још више сажали на њу и она стаде тешити Марију колико је боље умела.

— То је нова казна Божја за мене — одтова-_ рала је Марија са смирено прекрштеним 'рукама на грудима. — Деца знају да ја не заслужујем њихову љубав... то је најтежи крст, који ћу вући до гроба.

— Ти“ претерујеш драга Маријо — тешила је Јелена. — Деца ништа ружно о теби не знају, јер смо п ја и Душан павили на то да се њихове чисте детиње душе не каљају ни чим ружним. Ако су што начули ошће од непажљивих млађих, али ни то не може бити узрок њиховом снебивању пред тобом, него сасвим нешто- друго. Деца су била мала када се десила она страшна несрећа у Неродимљи, и када су се од тебе равтала. За тим те толико година нибу видела, па ву те по готову заборавила. Имај мало стрпљења, деда he тебе. опет онако исто волети као кад су била непрестано ува те. За то ти ја добра стојим. |

—- Бог нека ти за то даде толико среће колико вамо понети можеш — рече Марија скрушено п хтеде да пољуби руке краљици.

Ова трже руке па је загрли... Пре није мислила да he тај загрљај икада постати могућан, али од како је сама осетила шта је несрећа, п поносита краљица Јелена беше постала врло мека ерца.

Шрвих дана пва тога, краљица је чешће призвивала к себи Синишу и Теодору, п причала им је несрећну судбину њихове мајке, при чему је све оно што ву деца могла руно знати о њој, обарала на рђаве људе којима је окружена била. Пошто је у деци пробудила сажаљење према мајци Јелена им је цртала њен мученички испсенички живот у манастиру, њену велику побожност, њена велика доброчинства сиротињи и невољницима, па је тако постепено будила најпре поштовање па онда и утрнуту љубав пе према мајци. : -

Опазивши какав такав успех у томе, Јелена није жалила труда да са свим успе, и после неколико дана

550