Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

рукама тако дубок јав између мене и моје бивше отаџбине, да се преко те провалије не може никакав мост начинити. Ја имам још цео живот да кајем моје грехе не би ли заслужила опроштај моје нове отатбине, те да опроштена у њој умрем.

— Ја сам уверена — рече на то краљица — да ће господину нам краљу бити по вољи такво твоје схватање твога положаја, пи да ће он тебе или са свим задржати на двору или ти одредити место п ерества да живиш како се приличи удовици високог му родитеља. То је Маријп за сада било доста. Сигурна ла је неће више живу сарањивати у Девичу — она је сада будним оком проучавала све што бива на краљевском двору, све људе, све жене, а нарочито је пажљиво песматрала краљицу Јелену. И ако је ова добро пазила на себе да ни најмањим знаком не ода каква јој страшна бура раздире груди, оштро око Маријино опавило је да је Јелена несрећна. Сад јој је ваљало прокљувати за штог

Марија је за оно неколико недеља умела стећи најпре сажаљење, па онда поштовање па најзад симпатије свију дворана, а нарочито свију слугу и слушкиња краљичиних. Неопазно и врло опрезно она је од ових постепено сазнала какав је био живот Душана и Јелене од како су се узели па кроз свих пет година. Она је вада имала тај живот као на длану. Најпре жарка, силна, чулна љубав која често није умела да се савлађује ни пред млађима, поред љубави високо поштовање које је краљ стицао евојим краљевским успевима, а Јелена својим високим државничким способностима, па онда попуштање страсне љубави док се није дошло до раздвојених ложница ... Ту ће бити узрок... Али ва што је умрла она страсна љубав, која је толике године претварала у медене месеце 2 Јелола је још млада и лепа... Да није она 2 Ту је мисао Марија одмах искључила као са свим невероватну. Такве жене, као што је Јелена само један пут љубе, али тај један пут свом душом и свим

352