Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Bor да је прести — рече Душан. — Таква фанатичка иноверка била би права несрећа на моме престолу. Ти си Палмане поштено свршио мучни посао, који сам ти силом натуриб, али изгледа да сам Бог није хтео да од тога нешто буде. Ја знам да теби није криво што се све тако свршило 2

Палман мету руку на грда. па само диже очи к небу и рече:

— То онај горе. —вна |

— Moja је краљевска дужнбст била да свбиљно покушам ·.. Али изгледа да још није божја воља... И хвала вон i:

Цедога дена није се Душан растајао од своје драге кира Јелене. Ова није могла да се нахвали Марије тако, да је Душан пред вече врло милостиво при“ мио своју маћеху и рекао јој да о њеном повратку у Византију не може бити ни речи. Она има до даље, његове наредбе да остане „у краљсвекој нам кући“.

Ма колико да је та одлука краљева обрадовала Марију, ова је била врло нервозна цело то вече, све ЛЕ није дошло време спавању.

__Кед се уверила да је Душан отишао не у своју неро у краљичину лежницу и да целу ноћ није изашао из те ложнице, Марија се понссито испреви, ду" боко уздахну и рече:

— Сад сам опет на коњу.

При крају априла 1387. шетао се Душан са Јоленом по великом врту свога двора у Скопљу. граљица је сваки час вастајкивао то да узбере неки цвет и да га помирише, то да вагледа неку воћку _—_ Ама, шта је то душо — удита на један пут Душан. — Ти као да се сада и од најмањег ходања умориш, једва чекаш да опет седнеш. По твом изгледу

959