Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

не бих рекао да си слаба, напротив, ти ниси никад била лепша ни здравија, чак ми се чини да си почела по мало да се гојиш2

Јелена се елатко насмеја.

— Фдравија сам, хвала милостивом Богу, него што вам икад била, а што велиш за гојемње, та није да се по мало гојим, него Боже опрости, почињем добијати трбух као каква баба...

Душан је стаде гледати и сад тек опави да она има право. Њега штредну једна мисао, али то би била таква срећа да није смео да јој поверује.

Јелена га гледа п слатко се смешка.

— Па ипак имаш право, Душко, од неког доба не волим много да ходам. Хајдемо у ону ладсвину да седнемо мало на ону клупу...

Душан послуша, доведе жену до клупе па седоше, а он непрестано посматра своју жену. Учини му се да је Јелена сада некако крупнија и у бедримам у прсима.

Јелена га гледа HB прикрајка и блажено се смеши, па онда рече:

— Сећаш ли ве, сунце моје, оног нашег лањског " страшног разговора, пре негс што си нашег верног ЏПалмана натерао...

Душан ј0] поклопи уста руком.

=— Нећу никада да ми поменеш тај наш разговор —

Јелена пољуби мужевљеву руку па је скиде са својих уста.

— Онда си ме прекорео што ти за толике године нашега срећног живота нисам никада нешто пришанула 2

— Сећам се — рече Душан у недоумици.

— Е лепо. Сад зажмури п сагни главу да ти нешто пришанем:. |

Душан је почео да слути шта ће чути, па само клече на земљу пред својом женом, а ова га загтрли па му пришану :

— Осећам чедо под појасом !

960