Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Душан као ла ве зграну од радости. Кров суве радоснице емејао се, 20 је Јелену где је стигао па само говори:

— Једено... душо... срце за je ли истина 2

Јелена му дохвати обе руке па их положи себи под појас и придржа их мало.

Душан бе чисто трже, па само рече :

— Живо !-

— Живо је наше чедо.

ЗМАЈ

Их, како се праћака, као риба у води. Сад ме

удари обема петама.

— То ву његове ногиде :

Не може се описати са каквим ву О њих двоје говорили којешта. Силни победоносни краљ и поносита његова краљица разговарали су се као деца.

Тек у неко доба стишао се Душан толико да благодари Богу.

· = Као што је искушавао Авраама кад је захтевао да му принесе на жртву Исака, тако је искушавао мене кад је од мене као краља захтевао да му жртвујем тебе, која ви ми дража од очњега вида. Као што јеу тренутку, кад Аврам диже нож да закоље свога сина, послао анђела да спасе Исака и да под Аврамов нож подметне овна, тако је у тренутку када сам ја присилио нашега Палмана да ми помогне заклати моју срећу . 7,

— ...преблати Бог — упаде му Јелена у реч послао мени једну жену, која зна какве вићушне 60лести чине жене нероткињама, па ме она излечила повледњих 15 дана када ви се ти, освојивши Алаванију, победоносно враћао у Оврчин, излечила ме потпуно у очи самога твога повратка у нашу ложниду.

Душан у мал' није винуо од чуда. Он поћута мало па онда рече:

— Ту Бу жену ја обложити у суво злато, ја ћу њој...

— Није ништа нужно. Она је мене излечила да и ја могу постати мајка из благодарности што си је ти повратио њеној деци. :

561