Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Марија Палеологова 2! — рече Душан у чуду.

= Не, него Марија Дечансковица. Она жена која је у злу била зла као гуја јер је била удата за своју неприлику, ва старца који би јој могао бити дед, која је чак теби радила о глави, само да престо Неманића припадне њеном сину, та жена из благодарности ва великодушност са којом си је спасао од васлужене смрти, из благодарности што си је васкрсао из манастирскога гроба и вратио је њеној деци, када је видела како сам ја несрећна и када јесама погодила узрок мојим горким сузама, није више мислила на свога Синишу, него како ћемо нас двоје бити опет срећни, па макар њен син никада не дошао на престо.

— Чудно ли је људско срце, и велика ли су дела тосподња — рече Душан замишљено. — И велиш она је сама погодила за што ви ти била тужна 7

— Испричаћу ти све како је било — рече краљица — Хајдемо у двор да ти причам ! — и она устаде да иде.

—- Нећеш-'ми се ти више замарати — рече Душан, па диже своју жену као какво дете и на рукама је однесе у двор.

З1еог Августа 1981. родила је краљица Јелена зина.

Цела велика и мала властела краљевства, цео на» род из Скопља и околине беше се при крају августа, кад се већ очекивао тај сретни догађај, слегао у Скопљу, јер је онда био обичај, да што већи део народа при“ суствује ослобађању бремене краљице, да својим очима види да није ништа удешено, него да је одиста законита краљица родила краљево дете.

И док ву нарочито изабрани представници властеле, духовништва, војске, грађана, себара пл манастирских људи стајали у самим краљичиним одајама и чекали час краљичиног ослобођења, дотле је остала маса свију

362