Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

лести, јер чим се вратио у своју престоницу, Душан је пао у постељу. Не пађосмо записано каква је то болест била, али прочитасмо да је та болест дуго трајала и да су највад и краљеви лекари били изгубили сваку наду да ће Душан моћи преболети- Том дугом болешћу користио се Андроник 11. да продужи свој посао у западним провинцијама царства. Успеси које је у томе постигао имали су један сасвим неочекивани одјек у српским земљама. == = Војвода Хреља, стари слуга тројице вршских краљева Милутина, Дечанског п Душана, уважени протосеваст Хреља, видећи с једне стране услехе Андроника Швег а с друге Душана на умору — издаде свога господара и пређе на страну Византинаца са три своја града које је држао, међу њима и са Струмицом... Кад је вел. логотет са тим црним гласом пришао болевничкој постељи Душановој, краљице Јелена, која није одмицала од ње, јер је она и дан и ноћ неговала свога мужа, не даде да се то саопшти болеснику.

— Бог с тобом, драги кнеже, зар не видиш у каквом је стању краљ, зар не видиш да је он после толиких недеља бунцања у ватруштини, тек почео да долази Е себи, да је тек почео да мене и тебе познаје, да је ово први миран сан од како је пао у постељу 2 Па зар из тога сна да га пробудиш за црним издајством једнога од првих људи у краљевству 2 Тај би га глас убио на пречац.

— Имаш разлог, светла краљице, али моја одговорност ... Изгледа да то није само издајство једнога Хреље, макар да је и оно чудовишно... Андроник ПТ. похитао је да нашем ивдајнику подари титулу ћесара. Ја се бојим дато не подстакне још некога од наше велике властеле, да поћу за Хрељиним примером, те дам они напусте бродкојитоне...

— Бура је била страшна — рече Јелена замишљено. — То нико не зна боље од мене... Али вара се и Хреља и превариће се сваки који сена њега угледа... Бура се полако стишава, а српеки брод још не

тоне. На његовој крми скоро ће се, ако Бог да, осе-

0

Dr О (