Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Хреље » Остави ти то мени. Ја по срцу брже осетим. како је краљу него његови учени магистри. Чим видим да му могу без опасности ва његово здравље кавивати и такве ствари, ја ћу то одмах учинити и ти беш одмах добити потребне заповести.

— Покоравам се ваповести високог ти краљевства.

Ова тешка болест Душанова била је у почетку 1340. године. 2

_Од оног првог мирног сна из кога Јелена пије дала да га буде ни најважнијим догађајима у држави — окренула је Душанова болест на боље. Престале ву ватруштине и заноси, болесник је почео по мало да једе, али опорављање болесниково било је- врло споро. Беху већ настали први лепи дани пролећа када су пекари допустили да се реконвалесценат снесе у врт краљевскога двора. =

У оној хладовини, крај оне клупе на којој је Јелена своме мужу пришанула тако давно прижељкивану блату вест, лежао је сада Душан на меким душедима својих носила покривен до грла свиленим покривачима и удисао је дубоко свеж ваздух.

Поред његових носила, а на оној истој клупи седела је краљица Јелена милујући свога мужа по глави. х

Мало даља стајаху двородржице Лазар Припчев, и Угљеша Мрњавчевић, спремни да потрче ако што краљу или краљици ватреба.

— Хвала милостувоме Богу — рече Душан и благодарећи пожртвовању са којим си ме ти његовала, ја сада и сам верујем да ћу скоро оздравити. Да ми цису руке и ноге још толико слабе, чини ми се да бих опет могао коња појахати...

И Душан дохвати женину руку е главе па је прпивлони па своје још бледе усне.

— Какво пожртвовање, сунце мојер Ја сам се борила за сопствени живот када сам неговала колико сам умела боље оца мог и мог Урошића. Хвала Богу те највад и сам рече да се сад осећаш много боље,

878.