Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

поручила да се што па чисте HB рпских и псморских земаља. Ако вам погрешила, ти пм можеш Пру да пошљу свога Деда, и они ће бити срећни... |

— Не пада ми ни на ум. Добро си урадила. Казу даље.

Јелена се устевала, па онда рече:

— да ово што је сад на реду бојим се да ћеш наћи да сам ппак погрешила...

— Та говори једном. — НЕ

— Протосеваст Хреља. постао ти је невера.

Душан се на глас насмеје.

— Који 2 Протосеваст Хреља 2 Онај што је онако. верно служио и моме деди, и мом оду пмениР-То је као да си ми казала да су ме изневерили Вукашин и Оливер.

— -На жалост, Душане, то је горка истина. Хреља се одметнуо са своја три града и прешао на византијску страну, за што га је Андроник ТЕ. одмах наградио ћесарством. - ЛЕ ___Јелена је ове речу -изговориле са тако горком збиљом, да је Душан морао поверсвати да је истина то што му је дотле ивгледало немогућно. Та је но: вост имала тако неочекивану последицу да се Јелена покајала што је и то казала, јер Душан најпре са напрезањем све снаге седе у носила, изрогачи очи и пребледе као да му сва крв оде из лица, па се онда заниха п паде на узглавља и склопи очи, :

Тешко мени — вриспу краљица — шта сам учинила ! с

На тај врисак дотрчаше Лавар и Угљеша.

— Шта заповеда високо ти краљевство 2

— Ти Лазаро трчи те вови магистра Антонија, а ти Угљеша помови. ми да повратимо краља из ове несвестице — и док Лавар отрча, а Угљеша подиже тешке покриваче п раскодчаваше краљу кошуљу под грлом, Јелена дохвати из шпага некакво стакоце са _ јаким мирисом па га поднесе болеснику под нос.

После пеколико тренутака Душан отвори | очп, погледа око себе, уздахну дубоко па рече:

874