Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Није ништа... Мала несвестица која је брзо прошла ... ПШокри ме, Угљеша, па иди да ми вовнеш великог логотета. _ Угљеша отрча и пред уласком у двор сукоби се са краљевим лекаром и Јаваром па им само рече: = Није ништа. Краљ се повратио — па одјури даље. :

При свем том магистар Антоније продужи журно хитати онамо где је видео краља и краљицу.

Дотле се Једена вајкала што је своме мужу казала такву новост, али се у исто време правдала да није смела да је дуже задржи за себе.

— Добро си урадила, душо моја, и онда када. ви спречила логотета и сада. ОБадава зи се толико уплашила. Ова лака несвестица сигурно је последица моје слабости. Ето, питај магистра, па ћеш видети.

= Драви, "Антоније, не дај краљу да већ сада почне радити са великим логотетом, јер је ето баш сад био онесвешћен.

— Да видим, светла круко, == рече лекар, скиде барет п положи га на“ траву. клече поред краљевих · носила, равдрљи краљеве груди, дохвати левом руком било на краљевој десној руди, па прислони своју главу на срце краљево, и постаја тако неколико тренутака, па онда устаде и рече:

— Последња несвестица не значи скоро ништа.. Краљево је срце потпуно здраво. да неколико недеља биће високо му краљевство у стању да појаше свога андалусца и да опет води војску.

— Али под условом да се дотле не заморава мучним државним пословима P Је ли, драти Антоније #

— Умерен рад мозга биће врло користан, јер ће од њега ојачати центар нервнога система, а са његовим јачањем постајаће све јачи и сви органи и сву удови тела — рече магистар више латинским него српским језиком. Е

— Хвала ти, магистре — насмеја се Душан када виде равочарано лице у своје жене, па онда пружи руку своме лекару и додаде: — Извини ва узнеми“

| 37