Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

рење у твојим ученим радовима, ја те не бих звао, али се краљица била уплашила...

Лекар диже свој барст па се њиме покри, псклони се дубоко краљу и краљици и одмереним корадима оде у двор.

— Тако — рече Душан — а сада ти иди да ви“ диш шта нам ради дете, јер сто иде Прибадц тако журно да га мој печат бије по прсима, а види се да ву му се зајавили песлови, јер видиш да носи нек(лике свитке пергамента.

— Кад на силу већ сад хоћеш да радиш — рече краљица — овако ти се молим — пи она склоли руке — немој ме терати од себе. Има ко се стара за дете, ја морам да павим да-ми се ти не премориш док си још тако слаб. |

—- Добро. Остани ради твога мира. А може ми у по неком питању затребати и твоје мишљење.

У то стиже пи велики логотет.

— Здрав освануо, драги наш Припче, дочека га краљ. — Ходи седи поред клра Јелене. Она ми је мало чав причала да те је она спречила теми ниси за време моје тешке болести казао да нам је, буди Бог с нама, протосеваст Хреља постао невера, и добро је урадила, јер би ме онда тај глас насигурно убио, када ме је чак и сада бацио у малу несвестицу. То је за мене велика жалсст, али ћемо је сви лако прегорети, ако она остане усамљена. За то, пре него што почнеш кавивати шта ми доновиш у тим пергаментима, реци ми како су се, за време моје болести, понашали остали великаши краљевства ми, да ли ниси међу њима опавио још кога који је, мислећи да ћу ја насигурно умрети, почео да се обвире на коју ће страну 2 i i

— Оштро вам их посматрао, светла круно — рече Прибац — и овде кода су те болесна походили, и код њихових домова, нарочито од како Хреља учини то чудо од вебе, и срећап сам, господару, што ти могу рећи да је елучај са Хрељом потпуно усамљен, бар до вада.

376