Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— И Цариград, душо, п Цариград. Не заборавља ипкада крајњу мету мога живота.

Прибац гледа час у краља час у краљицу, па само ележе рамепима и рече:

— Венеција се толике године крви са Џеновом само вбог превласти у још грчком Цариграду, па да својим галерама помогне српском краљу да он освоји Цариград 2.

— Баш за то — прихвати краљ — да тај највећи град на свету не падне у руке Џенови, тој највећој њеној пепријатељици,- која се већ угневдила пред вратима његовим у Галати. Када би се Цариград могао узети самом флотом, бев сувовемне војске, он бп одавне био у рукама било млетачким било џеновљанским, и баш за то се ја надам да ће Млетци пристати на савез с нама, јер они знају колику сувовемну војску ја могу дићи још сад, а камо ли док још раширим границе наше државе !

— Да Бог да, господару, али су Млечићи мудре лије. Тешко да ће они себи вевивати руке ма каквим уговором о савезу. | -

— Да окушамо, кнеже. Изгубити не можемо нт у ком случају ништа. Бележи даље. Реци му дасу трговачки интерсеи републике мени драги као моји вопетвени, и ја им ва то ивјављујем да је млетачким трговцима слободан ми бевопасан пут кров моју др жаву у византијску империју и у Цариград. Сваку штету, коју би они претрпели у мојој држави, 10 кнадиће моја ризница. Нека република пошље к мени њеног пуномоћника, па ћу се пред њим заклети на све ово што обећавам.

— Ша ва ту заклетву не треба пуномоћник републике — убаци краљица смешећи се, док је Прибац довршавао бележење.

— Али мени треба њен пуномоћник за потпис српеко-млетачког уговора о савезу! Не могу им то још сада у овој књизи отворено рећи док не видим да ли бе ми-и у колико изаћи на сусрет, али ћу их

580)