Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

одмах ставити па пробу. Белелт, Припче. Реци дужду да вам био тешко бодестан,-да сам се ваветовао, ако овдравим, подићи дркву и манастир у Јерусалиму. Како сам сада овдравио то бих хтео да пошљем неке своје властеле са великом сумом новаца у Јерусалим, па бих желео да Млетци о моме трошку опреме две талере, те да на њима пошљем моје посланике до на оетрво Кипар. Одмах иза тога реци „Ми никоме не _ можемо версвати, ни на кога се не можемо ослонити као на вас“. — Тако, то ће бити доста. Шта сада велиш за ову књигу ?

Прибад се размисли мало па рече:

— Не надам се многоме, али сад и ја налазим да не можемо ништа изгубити, ако окушамо срећу.

— Добро. А сада деде да видимо шта си то донео 2

— Ово је, господару, први извештај нашега тајног повереника у Цариграду.

— Е2 Зар је Тарханиотис већ стигао у Цар“ град 2

___Ја сам га послао још у почетку године. Он је тамо већ четврти месец. 7 |

— Ba то му је први извештај испао читав часловац — рече краљ претурајући листове пергамента, који беху прошивени: — Остави ми то јер сом сада мало заморен сд овог нашег разговора. Док се мало одморим мени ће кира Јелена прочитати шта пише наш архонт Тарханиотис. Имаш ли друго што хитно 2

— Не, господару. Остало може све да чека до сутра. |

— Добро. да данас ти је доста посла да накитиш ту ситну књигу дужду, и да избереш најподесније покливаре Ba овакав посао, и да их обавостиш о ономе што не пише у књизи.

981