Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Велики логотет ве _ поклони па оде у своју пиварницу. === 8 ; — Хвала ти, сунце моје 1 краљица — што бе не премараш. Хоћеш ли да наредим да ти донесу мало закуске да се прихватиш 2

— То ти је добра мисао. Прилично сам огтладне о: Нареди. · =

— Глер Па то сам ја опет заспао после закуске — упита Душан. —- Јесам ли дуго спавао, Јелена 2

— Подруг час, али тако слатко да сам ја ужи вала у твоме мирноме ену. Е

— И ти бе ниси макла од мене цело то време 2 То мора да је најзад досадно.

— Мени, да тебе чувам 2 Никада. У осталом ја нисам ни осетила кад прође тај подруг час, толико ме је занимао овај извештај Тарханиотисов.

— Ег Шта каже тај наш жопски архонт 2

— Пуно ствари које треба да внамо сви ми који пратимо догађаје у Византији. Ти већ знаш главне јунаке те страшне драме, јер си се са многима познао за време твога. другог бављења у Цариграду, али за мене сам нашла много што шта у овом „часловцу“ као што га ти назва.

— Ако их ја знам. За мене је врло занимљиво Како ће гледати византијске ствари један наш Грк, који се већ 6 нама толико сажувео да га можемо сматрати као нашог верног. (Сем тога биће ваљда у његовом иввешћу по гдешто и за мене ново. Деде читај ми, душо !

— Хоћеш да преводим на српеки, јер Тарханиотие не пише као што говори, ремејским, него њиховим старим књижевним језиком

382