Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

_— Читај ти само јелински, јер ја, благодарећи моме покојном учитељу св. мученику Андонију добре разумем и њихов стари јевик.

сраљица узе читати:

„Највећи ! 3 ~

Када сам полавио пз Скопља рекао сам великом логотету високог ти краљевства да због једне парбе око наследства по смрти мога пскојног стрица, који је у Византији оставио велико имање, полавим на дуже време у Цариград, кир Прибац препоручио ми је да узгред павим на све догађаје у царству п да благовремено јављам високом ти краљевству све“ што може бити од користи нашем драгсм отачаству Србија. Ја сам њетовоме господству то врло радо обећао јер као и сви грчки архонти, који данас живе под заштитом високог ти краљевства тако исто и ја видим да је неминовна пропаст византијскога царства, да је та пропаст само питање дужег или краћег времена, и ми еви желимо да наши сународници после неизбежне катастрофе пе падну под јарам јеретичких католика лативских, шли, што би још дрње було, под крвави мач дивљих Азијата него да се спасу под очински скиптар благоверног и христољубивог ти краљевотва.

— Добро ı мисли то моје племенито Грче — убаци Душан задовољно.

„Грабим прву сигурну прилику, да поднесеом мој први извештај 0 мојим посматрањима овде.

„Цар Андроник ПТ. вратио се у Цариград са свог последњег похода. Кад сам га први пут видео за мене беше јасно да њему нема дуга живота. Сви Грци који ву на њега полагали своје наде, да ће он са Канта= кузином успети да колико толико поправи стање у коме се иалави царство, увиђају данас да су те наде биле несенсване. Кад би Андроник ИТ. дуже поживео · можда би, нарочито- помоћу. Кантакувиновом, успео, али њега су већ стигли греси младости, он болује

388