Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

од сушице. Истина, цар још ради на државним по словима, по кадшто још појаше кења да се покаже војсци, али ја не верујем да ће оп живети више од Кодину дана. Његовом сину Јовану сада је тек девета година. Царство ће за многе године бити у рукама царице Анеји царског намесника Јовава Кантакузина, који је још раније гаревим вавештањем одређен. за стараоца младоме цару. Када бл било изгледа да ће Кантакувин остати све то време на управи царства, можда би зе још нешто и могло очекивати ва царство, „ли ко зна карактер царице Ане, тај не може веровати да ће способни Кантакузин остати дуго на" управи. ( тога молим за допуштење да неколиким цртама опишем ту жену и све људе, који могу бети од утицаја на њу“.

= Шу ћу тек видети колико Тарханистис уме да види оно што гледа.

„Ана је кћи војводе савојског Амадеја п пре него што је прешла у правселавље звала се Жана. Она је пспрошена за Андроника млађег када је овај био сацађр своме деду, и дошла је у Цариград са великом и сјајком свитом витезова и племићских жена. Ни једно од принцеза са латинског вапада, које бу раније биле царице византијске, ни Берта од Сулцбаха, ни Агнеса од Франачке, ни Констанца од Хеенштауфена, ни Јоланда од Монферата није при свом доласку у византијску престоницу развила толико величанство као ова Апа Савојска. Али тек што је стигла, оца се pas» болела тако да се тек после осам месеци, у октобру 1826. могла венчати с 'Андроникем млађим.

„Од свију страних кнегиња, Ана се нејмање припагодиле византијскем животу. Она је сачувала свој маши, али чисто италијански двор, у кеме је испрва највише одликовала своју земљакињу Изабелу, жену врло бистру, врло учену, са евима особинама које се допадају кнежевима. Та је Изабела имала велики ути“ цај па Апу. Изабела је имала два слека, који постадоше велики љубимци не само царице него и Андро. ника млађег, који је једног од њих, Арто-а, нарочито

584