Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

- волео због његове сјајне храбрости. И други Италијани нагрнуше сад на цариградски двор, и они по. чеше мењати обичаје на њему, стадоше заводити латинске јуначке игре, ломљење копаља с коња, које се толико допадоше да је и сам Андроник учествовао у тим турнирима, на велику саблаван византијског народног осећања, које се бунило противу толиких странаца на местима, за која је било бољих домородаца. - :

„И ако се је Ана покрстила, ппак је цео свет сумњичио да је она у потаји остала одана римској јереси, и да ради на томе да правселавну дркву потчини папи. Сем тога Ана је била у добрим односима са Џеновљанима у Галати, а то једно, и без свега осталога беше довољно да је сви добри Грди омрзну.

„Ана је жена доста ограничена, мале памети, Md лога внања, неспособна за овбиљно размишљање, нееповобна за сваку врелу одлуку и за истрајност у иввршењу. Ништа она не види благовремено, још мање што може да предвиди. Сем тога она је плаховита прзница, страсна, суревњива, врло осветољубива, празноверна, врло поводљива, ва сваким који уме да јој ласка. дато сам уверен, да ће се сви државни песлови свршавати у гинецеуму чим Ана постане владарка ва сина. То се видело и до сада. Не разумевајући ништа у државним пословима, она се поводи за својим страстима. Неке људе зверски мрзи, према другима има необјашњиве слабости. Кад ве равјари способна је ва најстрашнија зверства, ва најподлија убијства, јер ужива у проливеној крви. Кад је љута нико не налави код ње милссти, чак ни њен духовник-исповедник. Грди и псује најпогрднијим изразима. Па онда се на један пут смири, псстаје песлушна, и допушта да је води како хоће онај који уме с њоме да поступа. Али при свем том, она и даље мрзи свакога, који је ма у чему узвишенији од ње, она осећа своје ништавило и вавиди свакој даровитости. Једина јој је добра страна што истински воле свота мужа“.

Овде Јелена застаде у читању па рече — Хвала Богу те бар нађе ту једну добру страну, иначе би ње-

Цар Душан 1, 25 980