Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

ву GG користили царичином пталијанском камарилојм

да што више раздраже царицу противу Кантакузина.

Пунили сву јој главу да он хоће да буде цар и да ће он ва то убити и њу и њене синове. Ана се уплаши, напусти манастир и дође у двор. Сада су јој савезници - докавивали да би она сама, уз малу помоћ патријареву могла управљати царством. То је Ани особито _ласкало. Знајући још и колико Ана мрви жену Кантакузинову, савезници похиташе да у првој седници царскога савета, под председништвом патријаревим, увреде великог доместика. Један мали дворанин стаде _ доказивати да сваки који има нешто корисно да каже, има право да говори и пре највећих државника. На то гракнуше пријатељи. Кантакувинови: „Џа то би значило претворити ромејско царство у демокревију“. У мало ве у савету нису побили. Царица и патријар ћуте. Кантакузин равумеде и пенуди одмох своју оставку. Али сада се царица и натријар угклошише од последица па настадоше да умире великог доместика, и противничке странке морадоше положити заклетве да једна противу друге неће ништа предузимати. Али међусобно неповерење остаде. С друге стране манифестације у корист Кантакузина учесташе. Војска, чувши да је њен љубимац давао оставку, јурну у двор изазивајући великог доместика и грдећи патријара. Царица је морала да преклиње Кантакузина да изађе и до умири војску, Ро чим се он појавио „талави се углачаше, буре нестаде и настаде бонаца:“. Ова популарност Кантакузинова још више вабрину царицу Ану. Патријар и Апокафка „као какве змије“ пунили ву јој уши новим лажима и дражењиме. Апокафка је својим великим новцем тако задобио камарилу да је преко ове владао царицом „као каквом робињом“. У то је Кантакувин морао 6 војском да иде у Тракију да се бори с непријатељима царства. Његови противници се још више осилише- Патријар обећаваше царство небеско ономе који би отровом или взавером

|j ж Депо тихо време на мору.

894