Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

спасао Византију од Кантакузина. Апокафка је већ помишљао да демами младога цара Јована у свој градић, да га ожени -једном од својих берака па да онда од царице Ане захтева, да њему пи његовим пријатељима преда сва прва достојакства у царству. И већ је саопштено Кантакудину, у име царево да је вбачен с команде над војском, да има одмах да распусти војску, и да остане у Дидимотици, као у неком заточењу. Нов укав „царев“ збацио је Кантакузина са свију достојанстава. Његова су добра узапћена и подељена међу његове непријатеље. Ови који су га вређали награђени су. Имања његових пријатеља опљачкана су. Чак су његову мајку бацили у тамницу. Кантакузин у пркос свему томе покуша још један пут да потсети царицу Ану на вавештање покојнога цара п на њене сопствене заклетве којима се она према њему обвевала. Одговорено му је простачким грдњама и новим увредама.“ Сад Кантакузину не остајаше ништа друго, него да се сам прогласи ва цара. И он је то учинио у Диди“ мотици на Митровдан 1841. да време свог крунисања он је ипак дао у цркви помињати царицу Ану, цара Јована и патрпјара, п прокламовао је, да он неће ништа друго нето да ивврши што му је Андроник. поверио, да сачува престо цару Јовану. Одмах после крунисања скинуо је пурпур и обукао се сав у бело, у внак жалости за покојнога цара. На крунисање у Дидимотици патријар је одговори)

крунисањем мололетнога цара Јована у Цариграду.

По царству отпоче нов грађански рат ивмеђу два цара вивантијск: а | |

Кад су сва ова извешћа стигла у красеве дворе у Паунима, Душан је саввао своје веће дворско. Равуме се да су плаховити Вукашин и Оливер одмах у почетку сабеседовања повикали : 5

— Сад или никад! Сад или никад неће нише доћи прилика да високо ти краљевство изврши своју др жавну мисао. | ; :

— Ви сви знате — уве реч краљ — да ве ја непрекидно спремам баш ва овај тренутак. Али пре исто

- а 59