Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

што би се ми умешали у овај грађански рат суседне царевине, треба најпре да видимо како ће се развијати догађаји, не треба се валстати као што је урадио цар Александар бугарски, кога је Кантакузин већ одбио са великим губитцима ва бугарску војску. Треба најпре да проденимо са којом ћемо странком везати најпре савев.

— Како најпре — упита краљица Јелена, која је била на овом сабсведовању.

— да то, клира Јелено, што интереси Србије могу захтевати да ми помажемо најпре једној па онда другој страни, свагда оној која буде слабија, јер ће она насигурно тражити нашу помоћ.

_ Краљица Јелена обори главу. Морала је у себи признати да Душан из државвичких разлога има право, али се њеном срцу учинило да такво поступање не бл било племенито.

Душан се осмехну на ћутање своје жене, па настави : i

— Ми ваља пре свега да знамо: ко је, од угледних људи у Византији и у народу уз Кантакузина, а кб је уз Апокафку. Са каквим ће средствима да води рат једна, а са каквима друга странка, јер ва. војевање треба истина војске, али треба пи новаца и то много новаца. Ја сам врло вадовољан што је наш верни грхонт Тарханиотис, чим је видео како се ствар преломило ивмеђу царице Ане и Кантакувина, напустио своје пичке послове у Цариграду и похитао к нама да нас обавести о свему што нам треба внати. Нека наш љубавни и Зара узме peu!

— Највећи ! — поче Тарханистис — Од повнатијих и утицајнијих људи с Аном су, сем патријара Јовапа Апријског и Апокафке, вел. логотет Гавала, рођени таст Кантакувинов Андроник Асен, дворска Белика госпођа Изабела и наравно сва придвсрна властела. Цела остала аристокрација побегла је из Цари“ града и отишла у Кантакубинов догор у Димотику чим је видела да је његов изасланик, који је тражио објашњења од Ане, бачен у тамницу. Само тесалски

396