Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

ML MN VA a OR: MLB OU

_— Кад је тако нека сваки од нас у своме кругу

посвршава све посдове- који се за време војне не могу радити, па на пролеће или на лето у име Бога да крећемо на југ, јер дотле“ ћемо, надам се бити на чисто ко је слабији те да му помогнемо.

Краљ устаде, сабеседовање беше свршено. Већници се разиђоше сваки на своју страну.

Душан и Јелена пођоше преко великог трема.

— Опрости, Душко, што после овако крупних разговора морам да те потвећам на једну ситницу, али сиромах старац Јован и његова судбина јако ме ражалила. Да није вел. логотет у свом силном послу заборавио на њега 2 |

— дар на хиландарског старца Мрка по. иконома ходачаског 2

— Да, ва њега сам молила. Биће нам за душу и за здравље нашег Уроша, ако му се даде од чега ће живети до своје кончине.

— Никад наш велики логотет ништа не ваборавља, а најмање кад му нас двоје нешто препоручимо. Ја сам још о Спасовудне, кад сам био у Морави“ потписао хрисовуљу о цркви Св. Николе Мрачког. Ходи

да свратимо у писарницу великог логотета да се

увериш.

— Доста је мени кад ти кажеш...

— Не, не, баш да прочиташ ту хрисовуљу да видиш како наш Шрибац савесно израђује и оно што нама изгледа да је ситница !

Краљ и краљица уђоше у пространу писарницу великог доготета, не ватекоше овога, али ватекоше све његове дијаке у најприљежнијем раду. Они ниву ни главе подигли ва свога посла и не опавише ко је ушао докле краљ не рече гласно.

— Здраво децо ! Дијаци скочише на ноге, Многоме од страха ис паде пиваљка из руке.

ж Данас „Гњилан“.

Цар Душан ПЏ., 26 у 401

И