Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Мило ми је што сте сви тако вредни и кад нема његовог великог господства међу вама. А ево га и најмлађи дијак. Приђи ближе Марко Мрњавчевићу !

Вукашинов првенац приђе. ближе и поклони- ве краљу и краљици. |

— Ух како је кршан момак порастао — рече краљ, гледајући га са задовољством. Ша како је, како Марког Можеш ли се привићи новоме послу 2

—" Богме, светла круно, милије би ми било јахати бесне коње и гађати шестоперцем него...

| — Верујем — насмеја ве краљ — и да се не кунеш верујем. Али шта ћеш» Искочи потреба да и ти одеш у писаре, а ко зна да ли ти то неће много вафати у оивоту 2

— Штогод заповеди високо ти краљевство, мора бити добро. )

— Деде, баш да видимо, колико је велики логотет успео да од слловитог младог витеза направи доброг дијака. Би ли ми могао одмах наћи ону моју хрисовуљу што је летос потписасмо за прију Св. Николе Мрачког 2

Марко се поклони, оде до оних рафова поред зида на којима беше пуно наслаганих пергаментеких „свитака, дочепа један па га развијеног поднесе краљу.

— Као да га је својом руком мало чав оставио рече Душан задовољно па узе из Маркових руку хрисовуљу и даде је краљици да чита, затим пође редом од једног до другог дијака, завиривао је у свачији посао, и свакоме је казао по коју милостиву реч.

Дотле је Јелена читала ово:

„„“ ја пронађох цркву Св. Николе Мрачкога. У то времо доси се старац Јован из светих места, иконом хочански, и ја му дадох ту цркву да њом влада иконом Јован са свима селима што припадају ој цркви, докде он живи, за његову ревност, јер сам видео његову службу храму пречисте Матере и Богородице Хиландарске, који је на Атону, 6 великим трудом,~ са сваким успехом и највећом смерношћу. (Ове то поклањам му док је жив, за спомен душе моје.

402