Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

„И да је све то увек у власти светогорској, и да слуша игумана и сву браћу светогорску.

„Игуман и браћа не смеју га дирнути с онога места, што сам му ја дао, докле је он жив, већ ту да се дохрани старац Јован до смрти своје, у тој дркви Св. Николе.

Е „Шта више, ако се нађу људи у тој цркви, да га влушају верно и са страхом, као и свакога господара игумана, у свима пословима што коме буде ваповецао, дрквеним и државним, и то. не само. у пословима, него у сваком другом прквеном управљању као правога старца моје државе и брата хиландарскога,

„Приложивши и поклонивши ово Св. Гори, молим да небуде одувет овај мој мали поклон иконому Јовану. Ако се нађе неко да, наведен од ђавла, одузме овај мали поклон тога нека уништи Господ Бог сведржатељ. „Ово издадох пре Спасова-дне 1342. индиктона _ седмог у Морави м | LO Т Стефан

ПА ДИ И Ран о Христу Богу верни краљ пи а српеких и поморских земаља.“ | __- Хвала, Мрњавчевићу, метни опет ову хрисо. вуљу на своје место — рече краљица и предаде је Марку.

— E, — рече Душан вративши се б другог краја дугачке писарнице. —- Јеби ли се уверила да наш

Прибац никад ништа не. ваборавља.

— Јебам, господару, и ја ћу нашем великом логотету нарочито благодарити што је тако осигурао доброга старца Јована. А тебе, господару, за ово добро дело морам одмах наградити.

— Чиме 2 — уплати се Душан да га жена не по. љуби пред оном децом и стаде јој очима покавивати дијаке.

Краљица се само осмехну па рече:

— Хоћу да те водим да видиш како се лепо игра наш слатки Урош!

408