Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Богме то ми је најмилија награда, и онако га од јутрос нисам видео. Хајдемо. Остајте здраво децо | у

— Многа љета нашем краљу — грмнуше дијаци сложно.

Краљица им пријатељски климну главом па узе краља за руку и одведе га ив писарнице у гинедеум, женско одељење двора.

Над је Јелена подигла Билим који је у место врата одвајао детињу собу од краљевске ложнице и она и Душан застадоше на прагу. Сцена коју угледаху не беше ни мало необична. „Млади краљ“, како га дворани зваху, и ако још није био произведен у то достојанство, узјашио некакву клупицу, · зауздао је некаквим кајишем па левом руком држи те „узде" а десном шиба иза себе задњи део клупице некаквим примитивним бичем, који је он сам направио, од некаквог штапића и некакве узице, па све ђипа заједно с клупицом, коју на „узди“ издиже.

Поред малог јахача стоји лепа девојка, млада као роса, танка и висока као једа, и пави на сваки покрет детињи, да не падне, да се не „убије“. То беше Милица, ћерка кнеза Вратка, најмилија другарица младог престолонаследника од како је тета Теодора отишла са „старамајком“ чак у Велес, што малом Урошу није никако ишло у главу, јер га нико није то. лико,мавио као стара мајка, која му је доносила највише играчака, и која му је кришом додавала слаткише, које му нана није хтела да даје, што он такође није могао да разуме.

Милица прва угпеда краља и краљицу на прагу и хтеде да детету каже ко је дошао, али јој њих двоје прстом на устима дадоше знак да не прекида _детињу шгру, а дете које беше њима леђима окренуто није их видело, па настави своју игру, а роди“ тељи осташе на прагу. Нису могли да се нагледају свога детета.

Душа ваља, дете им је било необично лепо. За његове године — Урош је тек навршио пету годину —

404