Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Доста си торокао —. рече му мајка и ако би

гладна и жедна слушала његов слатки главић — сада.

да будеш миран, зажмири, а ја ћу да ти певам |

— Добро нано! Ето жмирим већ. Певај ми.

Јелена стаде певушити. ЈЕ :

„Паји буји моје чедо драго“, али тек што је от певала неколико стихова а дете опет отвори очи.

Татице ! Стоји ли још у нашем врту у Скопљу

онај чича од камена 7

— Стоји, али ти си се вабадава плашио и пега од њега, неће он ништа доброј деци.

— Зар он није био зао човек па га Бога претворио за то у камен |

— Није сине. Онога чичу од камена истесао је наш протомајстор да њиме накити наш. врт у Скопљу. | Е

га се нећу плашити, јер сам сада велики

— И бићеш још већи ако лепо спаваш.

И мајка поче опет да му пева „Паји, буји моје чедо драгог и ув то му је руком миловада косу, јер је дугим вежбањем научила да дете под тим миловањем најбрже заспи. Али вечерас беше дете необично раздрагано, па не може да заспи

— Татице, како се зове она велика вода код Скопљар .

— Зове 66 Bapjap

— A на Вардару има велики мост... Стоји ли на томе мосту још онај човек што је показивао мајмуна 2

— Не знам, сине, спавај ти сад.

— А је ли, татице, сећам се кад си оном човеку дао пару, а он је даде мајмуну, а мајмун је (пена у уста. Зар мајмун једе паре 2

— Не једе. Метнуо је у уста јер није имао никаквих хаљина па да има шпаг за паре, него трпа у уста

— Аха, сад знам. А кад ћемо ми, татице, опет да путујемо 2 Наша је турма тако лепа и весела, кола ву окићена шареним ћилимима, а» вочићи шареним

415

Ја сам га се плашио јер сам био мали, сад