Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

би се случајно ти сада налазио у таквим околностима. Најпосле тако ти говорим е намером да ми, ако ми не би био вољан помоћи, барем то дадеш разумети на леп начин, те да не изгубим и твоје пријатељств), ако морам изгубити наду на твоју помоћ.

— Врло си добро уважио рече краљ — што би значење твоје речи тако објаснио, јер ме поче дирати сумња да ти не знаш колика је моја снага, кад онако говораше. Сад, пошто си ми ту сумњу уклонио, и ја нећу ништа од тебе ватајати. Против твојих непријатеља ја имам снаге више него што треба, и помоћи ћу ти драге воље, само акоти хоћеш!

— Ја сам ти, — уве реч цар — врло благодаран ва толико пријатељство али те молим да ми објасниш оне твоје речи, „само ако ја хоћу“. Шта тражиш ти од мене па да ми помогнеш 7

— Тражим — рече краљ · —- све ромејске градово од Христопоља“ на запад до садашњих граница моје државе, или ако ти се ово учини за те сувише тешко, онда барем од Солуна, јер треба да разумеш да би ми Срби иначе за овај рат огромне трошкове поднели бев икакве своје користи, а поред тога би се, због тебе, вавадили са целим византијским царством, јер да није ради помоћи теби, ми се не би никада упустили да с војском одемо чак у Тракију и даље. Најзад ја ти ову погодбу предлажем јер је она и за тебе најкориснија. По њој ти би се одрекао и онако само оних градова, који су у рукама твојих противника, које би на тај начин кавнио а уједно би натерао и остале да ти се покоре. Шта дакле може бити ва тебе, за твоју странку и за твоју династију корисније, него да св задовољиш 6 овим приличним успехом, и да не тераш даље за оним што у садашње време и у овим околностима не можеш постићи 2

На то је цар одговорио:

— Шраво и добро ви све то изложио што се тиче

_узајамних користи савева међу нама, трудова и жртава

• Драме.

425