Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

једнога рата. Одиста ни један паметан човек неће се подухватити да подноси трудове, опасности и трошкове ако није сигуран да ће ва све то добити довољну накнаду. Тако и ти, ако нећеш да ми помогнеш само ва љубав, имаш право што тражиш накнаду ва свој труд и жртве, као год што и ја, ако бих пристао на ту погодбу, не бих ти више дуговао никакву благодарност. Ми бисмо тада били купац и продавац једне ствари ва готов новац. Али ако ми помсгнеш из самог пријатељ“ ства, ако ми помогнеш за част бев икакве уцене, постићи ћеш пре свега оно што је тебе најдостојније, јер ћеш војевати за част и славу да помогнеш своме савевнику и пријатељу, што једино и приличи великом и силном монарху а не за плату, за коју се наимљу гомиле само ниских људи. Сем тога ти би на овај начин постигао у ствари много више него што желиш, јер ако мене, цара византијског стечеш за искреног пријатеља, не само градове од Христопоља или од Солуна до твојих граница, него ћеш имати као у твојој власти целу вивантијску царевину са свима острвима, јер је међу пријатељима све заједничко, као што кажу мудраци. И што је најлешше, плод таквога дела, част и слава, биће само твоја. Очевидно је за нас обојицу далеко до-тојније дати и примити помоћ чисто пријатељску, него депкати зе из ниског користољубља. Одиста какав би други значај имао твој услов, да ти ја издам и продам ромејске градове р Ако ти останеш при том услову & Бог ми не пошље други начин спасења, ја ти морам отворено рећи да ћу пре жртвовати и себе и ввоју децу, него да примим помоћ на тако подао и срама начин.

Краљ беше збуњен толиком јачином душе и по етојанством свога несрећнога госта и дивљаше се ње“ говом непопуштању.

Краљица Јелена, која је била присутна за време овога разговора, видећи свог мужа замишљена, а 00јећи се да краљ (због последњих речи царевих) не плане у српби, стаде га одвраћати од тог разговора док не дођоше на већање двадесет и четири великаша

426