Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

него да сматраш за срећу и славу штосе овај цар теби обратио, и да му помогнеш свесрдно.

„Толико у кратко рече Оливер, а сви остали, немајући ништа додавати, потпомогоше овај савет ка најбољи. Краљ пак изјави својој жени своју радост што је и смислила и саветовала баш оно што је једног великог владара достојно, те и сам усвоји тај савет.

„Међутим док су краљ, краљица и великодостојници овако саветовали о цару, Грци који беху с њим дошли, у страху да не би код Срба зло прошли са његовог упорства и непопуштања, дотрчаваху к њему и мољаху га да се повија по времену и околностима, да не запиње у оном у чему није прилике да може изаћи на крај, него да попусти варварима у ономе што захтевају, да не би с њиме свирепо поступили.

„Дар их оштро. усекне да га се окану са таквим саветима који би му и живом и мртвом срамоту нанели када би их хтео послушати.

— Нећу ја — говораше им цар — продати царства грчког па ма каква ме велика и страшна искушења очекивана, него ћу се тако борити за царство и његова права, као да је оно цепо у мојим рукама, као да сам у пуној и неограниченој власти па правим уговоре са Србима, Бугарима и другим суседним варварима.

Строгошћу овог одговора утучени, Грци се одмах смирише.

— Твоја победа, царе! — рече краљ излазећи из савета. — Ти-си нав све убедио да твоје пријатељ ство више вреди него све благо и ведики градови. Ти као да си нас све повевад неким великим ланцем па нас себи привлачиш тако, да ве ето сви сагласисмо да твоју ствар помогнемо и да ни труда ни новаца не пожалимо. Сада заповедај што ти је воља, ми ћемо твоје заповести најревносније извршивати.

„да тим нраљ замопи цара да попожи заклетву. коју је краљица предтонила и цео савет усвојио. | На то је цар одговорло:

420)